Domaće trešnje direktno od proizvođača
Trešnja ima privilegiju da stigne prva od koštičavog voća — u maju, kada je svega svežeg još malo. Sezona traje svega nekoliko nedelja, a zrela trešnja ne čeka. Direktna kupovina od proizvođača je jedini način da dobijete trešnju ubranu po zrelosti, a ne za transport.
Trešnja (Prunus avium) je slatko koštičavo voće koje se jede sveže — za razliku od višnje koja ide u preradu. Sezona traje od maja do jula zavisno od sorte, a boja kreće od žute do tamno crvene (Hedelfingenska). Na srpskim gazdinstvima se nalaze i stara stabla bez komercijalnog naziva, pored modernih sorti.
Gazdinstva koja prodaju trešnje
0 proizvođača na dinja.rs
Nema proizvođača u ovoj kategoriji još uvek.
Vi ste proizvođač? Budite prvi — kreirajte profil.
Prijavite gazdinstvoTrešnja — slatko voće s najkraćom sezonom
Trešnja traži tople, sunčane položaje i dobro drenirano tlo. Šumadija, Vojvodina (posebno Srem) i jug Srbije imaju povoljne uslove. Gajenje trešnje je zahtevno jer je osetljiva na kišu u vreme dozrevanja — kiša uzrokuje pucanje plodova, što čini sezonu nepredvidivom godinu od godine.
Karakteristike domaćih trešanja
| Parametar | Vrednost |
|---|---|
| Sezona berbe | Maj–jul (zavisno od sorte) |
| Boja ploda | Žuta, crvena do tamnocrvena |
| Ukus | Slatko, sočno, niska kiselost |
| Prosečna masa ploda | 6–12 g |
| Popularne sorte | Burlat, Hedelfingenska, Bing, Stella |
| Energetska vrednost | 63 kcal / 100 g |
| Ugljeni hidrati | 16 g / 100 g |
| Vitamin C | 7 mg / 100 g |
| Kalijum | 222 mg / 100 g |
| Čuvanje sveže | 3–5 dana u frižideru |
| Zamrzavanje | S košticom ili bez, do 12 meseci |
| Upotreba | Sveža konzumacija, torte, slatko, zamrznuto |
Sorte trešanja — od ranih do kasnih
Burlat je najranija i najtraženija sorta — tamnocrvena, krupna, stiže u maju. Burlat dozreva dve do tri nedelje pre proseka sezone, što je čini skupom i cenjenom. Hedelfingenska je kasna sorta — tamnocrvena do gotovo crna, stiže u julu, izuzetnog ukusa ali osetljiva na kišu. Stella je samoplodna sorta, pogodna za manje zasade jer ne treba oprašivač. Bing je američka sorta, tamna, krupna i sočna — rasprostranjena na globalnom tržištu.
Zašto trešnja puca posle kiše
Trešnja apsorbuje vodu kroz kožicu direktno iz kiše u fazi zrelosti — brza hidratacija uzrokuje nagli rast ćelija mesa koji koža ne može da isprati, i plod puca. To je biološki, ne agrotehničko pitanje. Sorte s tvrđom korom (Stella, Hedelfingenska) su otpornije na pucanje od mekih sorti. Kiša u trenutku zrelosti može da uništi ceo rod u roku od 24–48 sati, što čini trešnju jednom od najrizičnijih voćki za gajenje.
Trešnja vs višnja — česta zbrka
Trešnja i višnja su različite vrste istog roda Prunus, ali se u govoru često mešaju. Trešnja (Prunus avium) je slatka i jede se sveža. Višnja (Prunus cerasus) je kisela, uglavnom se prerađuje u džem, sok, liker i kompot. Po izgledu su slične — obe su okrugle, na peteljci, crvene — ali ukus i namena su potpuno različiti. Sorte trešnje nemaju kiselost; sorte višnje imaju karakteristično kiselo-slatki ton.
Upotreba trešanja u kuhinji
Trešnja je pre svega voće za svežu konzumaciju, ali ima i primenu u preradi: - Sveža: jede se sa košticom, kao grickalica ili uz sireve - Torte: Black Forest torta (Schwarzwälder) je klasik s trešnjama - Slatko: cela trešnja u gustom sirupu - Zamrznuto: za kolače i kompote van sezone - Liker: trešnjevača je domaći liker koji se pravi maceracijom
Čuvanje trešanja
Trešnja se čuva u frižideru do 5 dana, bez pranja, s peteljkama. Pranje ubrzava kvarenje. Za zamrzavanje: uklonite peteljku, isperite, osušite i zamrznite u jednom sloju. Možete zamrznuti s košticom ili bez — bez koštice je praktičnije za upotrebu u kolačima. Zamrznute trešnje čuvaju se do 12 meseci.